Лeпo пoнaшaњe – Бoдљикaвa прaсaд

Kaд  je хладнo, бoдљикaвo прaсe трaжи другу прасад дa лeжe зajeднo, дa сe збију, jeр им je тaкo тoплијe. Дa нeмajу бoдљe тo би билo лaкo, aли  бoдљикaвa прaсaд имajу дугe и oштрe бoдљe. Kaд сe збију у гoмилу, бoду jeднo другo. To ниje дoбрo. A ниje дoбрo ни кaд им  je хлaднo. Зaтo сe бoдљиkaвa прaсaд дугo мучe дoк нe нaђу  нeкo згoднo рaстojaњe, дa буду jeднo уз другo a дa сe нe бoду. To рaстojaњe зoвe сe лeпo пoнашaњe.

To je лепо пoнашањe: дa ja нe пoврeдим  тeбe, дa ти нe пoврeдиш  мeнe, дa пoмoгнeмo jeднo другoм, дa и мeни и тeби будe лeпo.

Advertisements

Prozor-poučna priča

Prozor

Dva muškarca, obojica jako bolesni, zajedno su ležali u bolnici. Jedan od njih je svakoga dana mogao sedeti na svom krevetu zbog izdvajanja vode iz njegovih pluća. Njegov krevet je stajao uz jedini prozor u sobi.
Drugi muškarac je morao stalno ležati na ledjima.

Brzo su se upoznali i razgovarali celoga dana. Pričali su o svojim porodicama, poslu, gde su bili u vojsci i gde na odmoru. Svakog dana je muškarac koji je sedeo do prozora opisivao drugome stvari koje je video napolju.

Muškarac na drugom krevetu je počeo živeti za te trenutke kada je njegov prijatelj sedeo i pričao o dogadjajima i bojama spoljašnjeg sveta. Prozor je gledao na park uz jezero s labudovima. Guske i labudovi su se igrali u vodi, a mala su deca spuštala svoje čamce u vodu. Mladi parovi su zagrljeni šetali uz cveće svih boja. Veliko, staro i snažno drveće je ulepšavalo kraj, a u daljini su se videla svetla grada.

Kada je muškarac do prozora detaljno objašnjavao sve to, njegov prijatelj na drugom krevetu bi zatvorio oči i zamisljao sve te slikovite prizore. Jednoga dana mu je muškarac do prozora opisivao paradu, koja se kretala uz jezero. Bez obzira što njegov prijatelj nije čuo tu muziku, on ju je video u svojoj glavi. Tako su prolazili dani i nedelje.

Jednog jutra je sestra donela vodu za umivanje i do prozora pronašla telo muškarca koji je u snu mirno umro. Bila je tužna i pozvala je medicinsko osoblje koje je iznelo telo iz sobe. Tada je drugi muškarac zamolio da ga pomaknu do prozora. Sestra mu je sa zadovoljstvom udovoljila, pobrinuvši se da se udobno namesti i ostavila ga samog.

Uz veliki napor podigao se polako na laktove kako bi po prvi put pogledao spoljašnji svet. Konačno je imao priliku da sam uživa u lepotama. Pogledao je kroz prozor i ugledao prazan zid.

Kada se sestra ponovo pojavila, muškarac je pitao koji je to razlog da je pokojni prijatelj tako lepo opisivao stvari u spoljašnjem svetu. Sestra mu je rekla da je bio slep i da nije mogao videti zid koji je stajao ispred prozora.

Zatim reče: „A možda je ipak hteo usrećiti vas.“

Loša narav

LOŠA NARAV

Bio jedan dečak koji je imao lošu narav. Otac mu je dao vreću punu eksera i rekao mu da svaki put kada pobesni i izgubi kontrolu nad sobom, ukuca jedan u ogradu.Prvog dana, dečak je zakucao tridesetak eksera.Tokom sledećih nekoliko meseci naučio je kontrolisati svoj bes i broj zakucanih eksera se smanjivao. Otkrio je da je lakše kontrolisati svoju narav nego zakucavati eksere u ogradu.
Napokon je osvanuo dan u kojem dečak nije nijedan esker zakucao u ogradu. Otišao je ocu i rekao mu kako tog dana nije pobesneo.
Otac mu je tada rekao:
– Svakog dana kada uspeš kontrolisati svoje ponašanje, iz ograde isčupaj po jedan ekser.
Dani su prolazili i jednog dana dečak je bio u stanju kazati svom ocu da je izvadio sve eksere. Otac je uzeo sina za ruku i odveo ga do ograde. Tada mu je rekao:
– Dobro si to uradio sine moj, ali pogledaj sve te rupe u ogradi! Ograda više nikada neće biti ista.

Kada u besu kažes neke stvari, one ostavljaju ožiljak, kao što su ove rupe u ogradi. Možeš čoveka ubosti nožem i izvući nož i posle toga nije važno koliko puta kažes da ti je žao – rane ostaju.Verbalna rana je isto toliko bolna kao i fizička. 

 

Uživanje ili novac?

Uživanje ili novac?!!
Luksuzna jahta usidrila se u jednom malom meksičkom ribarskom selu. Vlasnik jahte je bio oduševljen kvalitetom ribe i zapitao ribare koliko im vremena treba da ulove tako dobru ribu.
„Ne treba nam dugo“ – odgovoriše ribari.
„A zašto ne ostanete duže na moru i ulovite još više?“
Odgovoriše mu da je ono što ulove sasvim dovoljno za njih i njihove porodice.
„Pa šta radite sa tolikim slobodnim vremenom?“
„Spavamo, malo lovimo ribu, igramo se sa svojom decom a popodne provodimo sa svojim ženama. Uveče izlazimo u selo, sastajemo se sa prijateljima, popijemo poneko piće i otpevamo par pesama. Naš je život ispunjen.“
Gospodin turista im predloži: „Diplomirao sam ekonomiju na Harvardu i mogu vam pomoći: lovite ribu duže svakoga dana, prodajte je i tim novcem kupite veći brod.“
„I šta onda?“
„Uz veći brod ulovićete još više ribe, i tim novcem možete kupiti još jedan brod, pa još jedan, čitavu flotu. Umesto da prodajete ribu posredniku, možete pregovarati direktno sa velikim poizvođačima; možete i vi sami postati jedan od njih. Zatim se možete preseliti iz ovog sela u Mexico City, Los Angeles ili čak New York! Iz tih gradova možete voditi svoj veliki novi posao!“
„Koliko bi nam vremena trebalo za to?“
„Dvadeset do dvadeset pet godina“.
„I onda?“
„Onda? E, prijatelji, sada postaje zanimljivo. Kad vam se posao dobro razgrana, možete početi s prodajom i kupovinom deonica i zaraditi milione!“
„Milione? Stvarno? A onda?“
„Onda možete otići u penziju, živeti u malom selu na obali, spavati dugo, ići na pecanje, igrati se s unucima, provoditi popodneva sa ženom a večeri s prijateljima uz piće i pesmu.“
„Svaka čast, gospodine, ali upravo to radimo sada. Zašto bi uzalud potrošili dvadeset pet godina?“ – upitaše Meksikanci.

Pouka: U životu uvek moraš znati gde si se uputio jer, možda si već tamo!!!

Preuzeto sa sajta RadeR1

Da li si ti šargarepa, jaje ili zrno kafe?

Poučna priča o tome kako otac savetuje ćerku kako bi trebalo da se bori u životu.

Da li si ti šargarepa, jaje ili zrno kafe?

Ćerka se žalila svom ocu na težak život i rekla kako ne zna više kako da se suprotstavi životnim problemima i teškoćama, kako nema više snage za borbu; jer čm reši jedan problem, već je pred njom drugi i teži od prethodnog.
Njen otac, koji je bio kuvar po zanimanju, odveo ju je u kuhinju. Uzeo je tri lonca, napunio ih vodom i stavio ih na vatru. Za kratko vrijeme voda u posudama počela je da ključa. U prvi lonac je stavio šargarepu, u drugi jaje, a u treći nekoliko zrna kafe, zatim ih je ostavio da se kuvaju neko vreme.
Ćerka se nije mogla strpeti, jer nije znala šta njen otac tim postupkom želi reći i dokazati.
Otac je isključio šporet, pa je izvadio šargarepu iz vode i stavio je u posudu, a isto je uradio sa jajetom i kafom. Pogledao je ćerku i upitao: „Šta vidiš?“
– „Vidim šargarepu, jaje i zrno kafe“, odgovorila je.
Zatražio je od nje da opipa šargarepu i osetila je da je šargarepa jako meka i krhka. Onda je zatražio da oguli jaje i videla je da je ono tvrdo i skuvano. Rekao joj je da pomiriše kafu, a ona se nasmešila kad je osetila njen bogati miris.
-„Ali šta sve ovo treba da znači“?, upitala je zaćuđeno.
-„Znaj, kćeri moja, da su i šargarepa i jaje i kafa prošli kroz isto stanje, boreći se sa istim neprijateljem -‘ključalom vodom’, ali se svaki od njih suprotstavio na različit način.
Šargarepa je bila tvrda i jaka, ali je vrlo brzo omekšala i oslabila u ključaloj vodi.
Jaje je čuvala njegova jaka ljuska, ali ne zadugo i ono se skuvalo u vreloj vodi i promenilo iz tečnog u tvrdo stanje.
Dok je kafa sasvim drugacčja. Njeno zrno je ostalo isto, naprotiv – ona je uspela promeniti vodu! A ti??
Da li si šargarepa koja je naizgled jaka, ali, čim naiđeš na manje prepreke i teškoće, oslabiš i gubiš snagu?
Ili si jaje mekog srca koje, kad naiđe na probleme, postaje jako. Tvoja ljuska (spoljašnji izgled) se ne menja, ali se menja tvoja unutrašnjost tako da tvoje srce postaje tvrdo, jako i gorko?
Ili si zrno kafe koje izmeni vrelu vodu (a ona je izvor bola) tako što je čini ukusnom i daje joj lep miris. Ako si kao zrno kafe, ti svoju okolinu činis boljom, vrednijom, ti teškoću sebi olakšavaš tako da ona bude olakšica umesto teškoće i problema, brige i tuge.
Razmisli, kćeri moja, kako ćes se suočiti sa svim problemima i teškoćama ovoga sveta??“