Bezbedan odlazak u park

maja-veselinovic-1000x666

Teška srca ste se posle napornog dana odrekli popodnevnog uživanja u pijuckanju kafe i gledanju omiljene TV serije,  i rešili da se zadovoljite prelistavanjem časopisa na klupi u parku, kako biste poveli decu na vazduh. Međutim, umesto da vaši klinci, kako ste zamislili, odmah razdragano odskakuću na igralište, stvari su pošle naopako…

Još  niste stigli ni do polovine časopisa, a oni su došli da vam se požale kako im je dosadno i da zapravo žele da sede na klupi sa vama, ako već vi nećete sa njima na penjalicu. Usput vam onako izokola nagoveštavaju da bi se ipak radije vratili kući jer uskoro počinje Sunđer Bob, a i tata je baš juče instalirao novu igricu. Svi vaši planovi o tome kako ćete od svoje dece napraviti zdrave male „tarzane“ bez viška kilograma i dioptrije od buljenja u ekran pali su u vodu. Šta činiti i kako da igra na otvorenom postane svakodnevna navika generacije koja pod zabavom podrazumeva sedenje ispred nekog medija? Evo nekoliko saveta za „tarzanizaciju“ podmlatka:

  •  potrudite se da se deca „odomaće“ u parku, pa odlazite uvek na isto mesto, i to što češće. Tako će deca upoznati druge stalne posetioce, ali i „teritoriju“. Na stalnom mestu osećaćete se opuštenijim i vi i dete, i manje ćete kasnije brinuti ako vam nije svakog trenutka na vidiku.
  •  kako deca ne bi sve vreme čekala da se vrate iz parka i upilje u ekran, dajte im jasno do znanja da čak i ako odete kući neće moći da gledaju televizor ili igraju igrice.
  • nemojte da se obeshrabrite ako kroz prozor vidite prazan park. Možda i drugi roditelji upravo gledaju kroz prozor i baš zato neće da izvedu svoju decu napolje.
  •  upoznajte se sa drugim roditeljima koji redovno dolaze. Kada vide da se vi odrasli družite, i deca će lakše uspostaviti kontakt. Ako još i razmenite telefone, moći ćete da organizujete druženje i onda kada nikoga nema u parku.
  •  probajte sa raznim rekvizitima – bicikl, trotinet, konopac za preskakanje, lopta, reketi za badminton, ali i lastiš, klikeri, krede za crtanje po betonu.
  • ako vidite da nikako ne umeju da se zaigraju sama, probajte da im date ideju i naučite ih neku društvenu igru – deca danas teško umeju međusobno da se organizuju zato što se slabo druže samostalno. Zato im pokažite šta da rade – gde će igrati žmurke, kako se igraju školica, šarena jaja, trule kobile, predložite im da se takmiče u izdržljivosti na penjalici i sl.
  • nemojte ni sebe, a ni decu navikavati na nošenje „putnih torbi“ nakrcanih stvarima svaki put kada idete u park ispred zgrade. Presvlaka, pet vrsta maramica, litre vode, sokova, razne grickalice, slatkiši, sto igračaka – sve je to nešto bez čega se može tih par sati, a mnogo ćete se lakše odlučiti da skoknete do parka ako znate da vam ne sledi pakovanje pre polaska. Ni deca vam neće svaki čas nešto tražiti ako znaju da nemate kod sebe.  Iz istog razloga nemojte nositi ni novčanik, osim kada isplanirate da vaša deca počaste svoje drugare kokicama ili sladoledom. Uostalom, (osim kada su zaista velike vrućine), da li je baš pametno naučiti dete da nikada ne može da istrpi malo gladi ili žeđi?
  • nemojte trčati za detetom i priržavati ga svaki put kada radi nešto što nije sasvim bezbedno. Ono mora da se nauči spretnosti, a bez malo rizika to nikada neće uspeti. I padanje je nešto što se uči, a deca koja su suviše zaštićena pri igri, ostaće nespretna, i što je najgore, usvojiće vaše strahove pa se neće ni usuđivati da probaju neki novi izazov.
  • učite dete kako da postavi u raznim potencijalno neprijatnim ili opasnim situacijama. Pitajte ga šta bi uradilo kada bi se povredilo a vas ne bi bilo u blizini, ili kad bi mu neko prišao i tražio da pođe sa njim. Kroz ovakve razgovore najbrže će savladati rešenja za nepredviđene probleme.
  • razvijajte odgovornost kod deteta, kako bi što ranije došao taj trenutak kada možete samog da ga pustite u park. Dozvolite mu da ode u udaljeniji deo parka, ali pod uslovom da se vrati samo posle određenog vremena. Pošaljite ga da kupi sladoled, i tražite da vam donese kusur. Napustite park na 15 minuta, a prethodno mu recite gde mora da vas čeka dok se ne vratite (ljuljaška, klupa, fudbalski teren). Ovako ćete najbolje testirati detetovu spremnost za „osamostaljivanje“.
Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s